Šta su to modeli ometenosti?
Intelektualna ometenost je relativno često stanje sa prevalencom od oko 1,5% u zapadnim zemljama. Iako je neretko veoma teško utvrditi direktan mogući uzrok intelektualne ometenosti, veoma je izvesno da na njenu pojavu utiču kompleksni biomedicinski, sociološki, bihevioralni i obrazovni faktori rizika. Promene u razumevanju globalnog fenomena invaliditeta donele su i značajan pomak u konceptualizaciji pojma intelektualne ometenosti, što je dovelo i do izmena u terminologiji koja se koristi. U literaturi se najčešće pominju sledeći modeli invaliditeta: moralni, medicinski, rehabilitacioni, sociološki i model različitosti.
Uprkos promenama u razumevanju fenomena invaliditeta i teminologije koja se korsti, ljudi sa intelektualnim poteškoćama su i dalje izloženi stigmatizaciji i marginalizaciji.
Iako Konvencija Ujedinjenih Nacija za Prava osoba sa invaliditetom obavezuje zemlje potpisnice da "obezbede inkluziju u svim nivoima obrazovanja", učenici sa intelektualnim poteškoćama mnogo češće pohađaju specijalne škole (osnovne i srednje) nego oni sa drugim vrstama invaliditeta. U praksi se sprovodi statistička "nevidljivost" ovih učenika u celokupnom obrazovnom sistemu i to suštinski maskira pravo stanje inkluzivnog obrazovanja. Obrazovanje nakon srednje škole je veoma retko u Evropi za đake sa intelektualnim poteškoćama.
Šta je inkluzivno obrazovanje?
Interpretacija pojmova kao što su obrazovanje za učenike sa invaliditetom, inkluzivno obrazovanje i inkluzivne škole- razlikuje se od zemlje do zemlje širom Evrope. s.
Univerzalna deklaracija ljudskih prava (UN, 1948), u članu 26 definiše osnove pojma "obrazovna inkluzija", iako ga ne naziva konkretno: "Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude na usmereno na pun razvoj ljudske ličnosti i ojačavanje poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba da promoviše razumevanje, toleranciju i prijateljstvo između nacija, rasnih i religijskih grupa i nastavi osnovnu aktivnost Ujedinjenih Nacija, a to je mir". Ovaj članak potvrđuje ustavni princip inkluzivnog obrazovanja koji treba da pruži svakome pravo na obrazovanje i gde se jasno ističe da zadatak obrazovne institucije nije završen kada se prenese znanje.
U Svetskoj deklaraciji "Obrazovanje za sve" (UNESCO, 1990), tzv. obrazovanje za sve (Education for All -EFA tj. Obrazovanje za sve-OZS) definiše se i OZS pokret koji ima za cilj da svima pruži osnovno obrazovanje.
«Ovo znači biti proaktivan i prepoznati barijere na koje se može naići u pristupu obrazovnih prilika i identifikovati resurse koji su potrebni da se ove barijere prevaziđu. Inkluzivno obrazovanje je proces jačanja kapaciteta obrazovnih sistema da uključe sve učenike i da na taj način razumeju da je glavna strategija dostići OZS (obrazovanje za sve). Kao opšti princip koji treba da prati sve obrazovne politike i prakse, počevši od činjenjice da je obrazovanje osnovno ljudsko pravo i osnova jednakosti u društvu"
Ovde je jasno da je unkluzija transerzivna vrednost čije prisustvo karakteriše način funkcionisanja školskog sistema i sa organizacione i upravljačke pozicije gledanja na stvari. Ona vodi proces prateći logiku jednakosti, jednakih prilika i participacije.
Mešutim, evropksa istraživanja na temu inkluzije učnika sa intelektualnim poteškoćama u kontekstima univerzitetskog obrazovanja- nisu dovoljno napredovala. Dodatno, nema dovoljno podataka u Evropi ni o broju studenata sa intelektualnim poteškoćama koji su nastavili obrazovanje nakon srednje škole, a to nimalo ne pomaže kreiranju inkluzivnih politika.
Koji je format učenja i koje su njegove koristi?
Virtuelno okruženje za učenje (VOU) je virtuelna učionica u kojoj nastavnici i učenici mogu da konumiciraju online. Informacije o času, materijali za učenje i zadaci se uglavnom postavljaju preko mreže. Učenici mogu da se uloguju na internet stranicu časa da pogledaju informacije koje ih zanimaju, a mogu i da preuzmu zadatke i materijale za čitanje na svoj računar. Neka virtuelna okruženja za učenje omogućavaju da se zadaci i testovi rade online. Učitelji sa đacima komuniciraju u realnom vremenu korišćenjem web konferencije. VOU su veoma popularan metod učenja na daljinu koji podražumeva učenje korišćenjem elektronskih uređaja. Dok VOU ne može u popunosti da zameni tradicionalnu učionicu, može biti od velike koristi učenicima koji žive na udaljenim lokacijama.
Najbitnije prednosti virtuelnih okruženja za učenje su: pristupačnost, flaksibilnost, personalizacija, ušteda u vremenu i troškovima, momentalne informacije i međunarodni karakter.
Da li su se sproveli još neki projekti u virtuelnom okruženju za učenje?
Neki od projekata koji su koristili virtuelno okruženje za učenje i koji su bili uspešni:
- INTENT projekat (Integrisanje Telekoborativnih mreža u učenje stranih jezika u visokom obrazovanju)
- Erasmus+ CET projekat (Komunikacije i obrazovanje korišćenjem transmedija
- Erasmus+ projekat AMEDY (Aktivna medijska edukacija za omladinu sa invaliditetom).
- Erasmus+ projekat SUSKIDS (Veštine održivosti za Daunov sindrom)
Kako će se vršiti procena virtuelnog okruženja za učenje (VOU)?
Nakon kreiranja i implementacije virtuelnog okruženja za učenje (VOU), veoma je važno proceniti da li se VOU koristi zaplanirano.
Kada govorimo o proceni sistema kao takvog, važno je sledeće:
Kada se procenjuje VOU, važno je oceniti do koje mere odabir VOU-a ispunjava očekivanja. Takođe je bitno i proceniti sam sadržaj.
Kada se ocenjuje proces učenja od strane učesnika, važno je da se to napomene njima od samog početka ukoliko želite da dobijete više uvida od strane učesnika.
Za ocenjivanje kurseva u okviru TUT4IND projekta, ocenjivanje će se fokusirati na dizajn i sadržaj treninga, kao i na sam proces učenja od strane učesnika.
U toku procesa dizajniranja VOU i sadržaja treninga, sprovešće se formativna evaluacija sa nekoliko učesnika ili u uzorku publike, kako bi se osiguralo da je krajnje VOU stabilno. Kada učesnici završe finalni trening, sprovešće se sumativna evaluacija, koja će oceniti uticaj i sadržaj kursa.
Koji su uslovi za učešće?
Osnovne kompjuterske veštine: Poznavanje sledećih platformi za e-učenje MOOC, MOODLE itd.
Kako se prijavljuje za kurs?
Upis na kurs će se izvršiti na osnovu prethodno objavljenog poziva za prijavu.
Broj mesta u svakom pozivu: maksimum 25, za završetak svih modula, plus još pet mesta za svaki modul koji može da se pohađa pojedinačno. Ukoliko se ne kompletira ceo kurs, može se dobiti sertifikat o učešću na pojedinačnom modulu, ali sertifikat za Kompetenciju za podučavanje đaka sa invaliditetom dobija se samo ukoliko se završi kompletan kurs.
Poziv se kreira za ceo kurs, sa 5 dodatnih mesta za pojedinačne module.
What is the timing and development of the course?
U rasporedu kursa naći će se i datumi početka i završetka svakog trning modula, kao i rokovi za predaju i završetak aktivnosti koje se ocenjuju. Na kraju ovih rokova, daće se dodatno vreme za završetak modula koji je preostao nezavršen. Rok za završetak svakog od modula, a i kursa u celosti, biće definisan nakon što kurs prođe pilot verziju.
Kurs će podržati profesionalci koji će voditi i usmeravati učenike, rešavati nedoumice i davati dalje informacije na razne teme. Oni će biti dužni da sprovedu dve virtuelne sesije, jednu inicijalnu i jednu završnu, kako bi razrešili nedoumice i ušli dublje u teme po potrebi.
Komunikacija između profesionalnih trenera i studenata sprovodiće se putem MOODLE foruma ili e-mail-om.
Koji je profil kandidata za prijavu?
Kako bi učestvovali u programu, kandidati moraju da budu zaposleni kao predavači u visokom obrazovanju i da imaju diplomu završenog fakulteta, master ili doktorske studije ili bilo koju legalnu diplomu iz druge ekademske oblasti.
Naučni Komitet programa može u program prihvatiti kandidate sa relevantnom akademskom, naučnom ili profesionalnom biografijom, iako ne rade kao predavači u visokom obrazoanju.
Kandidati moraju da imaju iskazano interesovanje za Specijalni Program i najmanje jedan semestar profesionalnog iskustva kao predavači.
Which will be the teachers´ profile after the course?
Nakon završetka treninga, predavači će znati osnovne principe inkluzivnog obrazovanja i imaće osnovno znanje zakona o visokom obrazovanju osoba sa invaliditetom u Evropi, kao i prava osoba sa intelektualnim poteškoćama da učestvuju u tom nivou obrazovanja. Dodatno, naučiće koncept intelektualne ometenosti, kao i kognitivne i socio-kbihevioralne karakteristike ove populacije. Steći će znanja o emotivnoj inteligenciji kod osoba sa intelektualnim poteškoćama, kao i o strategijama koje mogu da koriste da stimulišu njihovu motivaciju.
Univerzitetskim predavačima biće predočeni principi pozitivnih bihevioralnih intervencija i steći će osnovna znanja kako da podrže studente u ličnom rastu i razvoju, kako da im pomognu da bolje razumeju posledice sopstvenih izbora i aktivnosti, kako da sami donose odluke i kako da poboljšaju svoje paterne ponašanja.
Predavači će moći da šruže i stručno vođenje učenicima sa intelektualnim poteškoćama. Znaće kako da ohrabre odgovorno i samostalno odlučivanje učenika sa intelektualnim poteškoćama u smislu društvenog i radnog okruženja.
I na kraju, univerzitetski predavači će po završenom treningu moći da podrže buduće učenike sa intelektualnim poteškoćama da ostvare jednake prilike da završe svoje studije.
Koje opšte kompetence moraju da poseduju učesnici?
- Znanja: Obimno, specijalističko, činjenično i teoretsko znanje u polju rada ili izučavanja, kao i svest o granicama tog znanja.
- Veštine: Širok spektar kognitivnih i praktičnih veština koje su neophodne za razvoj kreativnih rešenja apstraktnih problema.
- Odgovornost i samostalnost: Vođenje i nadgledanje u kontekstu radnih ili studijskih aktivnosti gde su promene neizvesne. Ocenjivanje i razvoj sopstvenih i tuđih performansi.
Koje se posebne kompetence traže od učesnika?
Iniverzitetski predavači koji pohađaju kurs treba da mogu da:
- Pokažu znanje i razumevanje za inkluziju, inkluzivne strategije za prilagođavanje intelektualnim poteškoćama, kao i da preveniraju isključivanje iz grupe u univerzitetskom okruženju
- Primene svoje znanje o inkluziji i intelektualnim poteškoćama u svoja predavanja
- Izaberu između alternativnih i postojećih načina da otklone prepreke za pristup korisnim prilikama za učenje
- Razviju kompetence da kreiraju okruženje za učenje koje je pristupačno za učenike sa intelektualnim poteškoćama, da promovišu inkluziju i prevenciju isključenja iz grupe u školskom okruženju
- Koriste informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) kao dodatnu vrednost za podršku učešću, deljenju i multimodalnoj komunikaciji
- Ohrabre motivaciju, samopouzdanje i percepciju samo-vrednosti kod studenata sa intelektualnim poteškoćama
Koji su ciljevi kursa?
- Da se dođe do osvnovnih znanja o principima inkluzije.
- Da se spoznaju glavni problemi inkluzije (Evropska perspektiva i dimenzionisanje prema opštepoznatom okruženju), kao i potrebe ljudi sa intelektualnim poteškoćama u smislu učešća u nastavi pri univerzitetima.
- Da se unaprede digitalne veštine radom u nizu alata i softvera za učenje.
- Da se ohrabri aktivno učešće studenata sa intelektualnim poteškoćama u univerzitetskom životu i u kontekstvu grada uključivanjem u razne inicijative, kulturne i sportske događaje.
Od čega se sastoji kurs?
Kurs se sastoji od tri modula, svaki ima četiri teme.
Module I: Transverzalni trening
Topic 1. Menadžment različitosti i principi inkluzivnog obrazovanja
Topic 2. Intelektualna i razvojna ometenost
Topic 3. Intervencije i problemi u ponašanju i kvalitet života ljudi sa intelektualnim poteškoćama
Topic 4. Promovisanje motivacije studenata sa intelektualnim poteškoćama
Module II: Didaktičke i inkluzivne metodologije
Topic 5. Univerzalni dizajn za učenje
Topic 6. Strategije podrške
Topic 7. Tehnološke aplikacije i alati učenja
Topic 8. Tehnike za promociju
Module III: Specifični trening
Topic 9. Emocionalna inteligencija i rešavanje konflikata
Topic 10. Strategije za "studding"
Topic 11. Stručno vođenje
Topic 12. Razvoj socijalnih veština
Kako su struktuirane teme?
Svaka od tema podeljena je u sledeće delove:
- Uvod
- Teoretski okvir i bibliografija
- Specifični koncepti koji se odnose na temu
- Specifične potrebe osoba sa intelektualnim poteškoćama u okviru teme
- Metodološki predlozi
- Aktivnosti
- Rečnik pojmova
- Alati
- Izvori
- Saveti
- Zanimljivosti
- Linkovi
How to implement the course in a new country?
In case the course would be implemented in a new country, the procedure for requesting access to the educational platform https://vle.tut4ind.eu is as follow:
- Request access to Miguel Corbí through the following email address: mcorbi@ubu.es, adding next information:
- Name
- Surname
- Country
- Language of the course
- Once registered, the user will receive an email with the access credentials.
- The user must access the https://vle.tut4ind.eu/login/index.php address and enter the credentials to validate access. Remember that the generated password will be temporary, and you must change it the first time you access.
- From the menu on the left sidebar you will see the course(s) in which you are enrolled.